Parnični postupak uređen je Zakonom o parničnom postupku. Ovim se postupkom sudski rešavaju sporovi iz ličnih i porodičnih odnosa, radnih odnosa, iz trgovačkih, imovinsko-pravnih i drugih građasko pravnih odnosa fizičkih i pravnih lica. Postupak može pokrenuti svako domaće i strano, fizičko ili pravno lice. Pokreće se tužbom iz koju se uvek podnose i prilozi, isprave i drugi dokazi koji činjenično i pravno potkrepljuju tužbene navode.
Vrste parničnih postupaka
Parnični postupci se dele na opšte i posebne. Posebni parnični postupci su specifični i primenjuju se u određenim vrstama sporova, dok se opšti parnični postupak primenjuje generalno. Vrste parničnih postupaka su sledeće:
- Opšti parnični postupak
- Poseban parnični postupak:
- imovinskopravni sporovi
- potrošački sporovi
- sporovi zbog smetnje državine
- parnice povodom kolektivnih ugovora
- parnice iz radnih odnosa
- izdavanje platnih naloga
- privredni sporovi
- sporovima o autorskim i srodnim pravima
- bračni sporovi
- postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici
- sporovi za izdržavanje
- sporovi za zaštitu prava deteta
- sporovi za poništenje usvojenja
Koje faze ima parnični postupak?
Faze prvostepenog parničnog spora su sledeće:
- Podnošenje tužbe
- Pripreme glavne rasprave
- Glavna rasprava
- Presuđivanje
- Postupak po pravnim lekovima
Kako se podnosi tužba i kako se odvija postupak?
Parnični postupak se pokreće tužbom kojom jedna strana (tužilac) podnosi tužbu (tuži) sudu drugu stranu (tuženog). Tužba se može podneti lično ili putem punomoćnika (advokata ili drugog lica) nadležnom sudu. Sudu se mora podneti dovoljan broj primeraka – za sud i svakog od tuženih. Tužba dobija svoj broj – oznaku predmeta, redni broj i broj godine u kojoj je tužba podneta.
Najvažniji deo sudskog postupka je glavna rasprava. Sud na glavnoj raspravi raspravlja o spornom pitanju – saslušava svedoke, veštake, tužioce i tužene i izvodi dokaze. Ukoliko se na zakazanom ročištu ne pojavi tužilac ili njegov zastupnik postupak može biti obustavljen jer sud može smatrati da je tužba povučena. Sud može izvoditi dokaze koje stranka predlaže, ali ne i dokaze koji nisu predloženi. Odluka suda zavisi od toga koji su dokazi izvedeni i na šta oni upućuju.
Tužbeni zahtev može biti usvojen (u celini ili delimično) ili odbijen. Parnični postupak rezultira presudom. Presuda suda treba da ima uvod, izreku, odluku o troškovima i obrazloženje. U uvodu se navode podaci o sudu i strankama, a u izreci se navodi da li sud usvaja ili odbija tužbeni zahtev. Troškovi parničnog postupka obuhvataju troškove podneska, ričišta, takse, naknada advokatu i dr. Po pravilu onaj koji izgubi postupak snosi troškove protivne strane. Presuda obavezno sadrži pouku o pravnom leku koji upućije kojem sudu i u kom roku se može izjaviti žalba.
Žalba se podnosi u tri primerka sudu koji je doneo odluku, a on je dalje prosleđuje. O žalbi odlučuje Apelacioni ili Viši sud, u zavisnosti od visine predmeta spora. Na pravosnažnu odluku se ne mogu izjaviti dalje žalbe. Postoji mogućnost izjavljivanja vanrednih pravnih lekova. Jedan od lekova je revizija koja se izjavljuje u slučaju kada je visina spora veća od 100.000 evra.
Šta su vanparnični postupci?
Vanparnični postupak je sudski postupak u kome se rešavaju građanske odnosno nesporne stvari – činjenice nisu sporne već sud primenjuje materijalno pravo na nesporno činjenično stanje. Za razliku od vanparničnog postupka, parnični postupak je postupak u kome se rešavaju stvari koje se dokazuju.
Zakonom o vanparničnom postupku uređeni su vanparnični postupci. Po ovom zakonu sudovi opšte nadležnosti postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Ovaj postupak se može pokrenuti po predlogu predlagača i po službenoj dužnosti. Vanparnični postupci vode se radi uređenja ličnih stanja, uređenja porodičnih odnosa i uređenja imovinskih odnosa. Razlozi vođenja vanparničnih postupaka su sledeći:
- Lišenje poslovne sposobnosti
- Zadržavanje u neuropsihijatrijskoj organizaciji
- Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti
- Produženje roditeljskog prava
- Lišenje i vraćanje roditeljskog prava
- Davanje dozvole za stupanje u brak
- Raspravljanje zaostavštine
- Određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost
- Uređenje upravljanja i korišćenja zajedničke stvari
- Deoba zajedničke stvari ili imovine
- Uređenje međe
- Sudski depozit
- Sastavljanje, čuvanje, potvrđivanje i poništavanje isprava
Šta je izvršni postupak?
Izvršni postupak regulisan je Zakonom o izvršnom postupku. Odredbe Zakona o izvršnom postupku primenjuju se i na prinudno izvršenje odluke donesene u upravnom ili prekršajnom postupku koja glasi na ispunjenje novčane obaveze, kao i na obezbeđenje novčanog potraživanja o kome se odlučuje u upravnom ili prekršajnom postupku. Odluke u izvršnom postupku sud donosi u vidu rešenja ili zaključaka a izvršenje sprovodi sud ili javni izvršitelj.
Konkretno: parnični postupak za zaštitu od nasilja u porodici
Prema Porodičnom zakonu za nasilje u porodici smatra se svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Porodični zakon određuje mere zaštite od nasilja u porodici, kojima se ograničava održavanje ličnih odnosa članova porodice. Sve mere određuje sud. Mere mogu trajati najviše godinu dana ali mogu se produžavati dok ne prestane osnov uvođenja mera. U mere koje određuje zakon spadaju:
- izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ii kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. Ovo znači da lice koje vrši nasilje može biti iseljeno iz stana ili kuće u kojoj živi sa porodicom čak i ako je vlasnik
- izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću
- zabrana približavanja članu porodice na određenoj daljini
- zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ii radnog mesta člana porodice
- zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice
Parnični postupak za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom koje se podnosi sudu. Tužba mora sadržati sve bitne elemente koji su po zakonu obavezni za tužbu. Tužba se podnosi sudu koji je mesno nadležan po mestu prebivališta lica prema kome se vrši nasilje. Tužbu mogu podneti: član porodice preme kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva. Prvo ročište se mora održati u roku od 8 dana od kada je tužba primljena u sudu. Ročište po žalbi na prvostepenu odluku mora se održati u roku od 15 dana.